Sunce

Sunce je nama najbliža i najbolje proučena od svih zvezda. Oko njega kruži 8 planeta i njihovi sateliti, 5 patuljastih planetaasteroidikometemeteori i čestice kosmičke prašine, tako da Sunce predstavlja središnju zvezdu Sunčevog sistemaEnergija Sunca u vidu sunčeve svetlosti i toplote omogućava život na Zemlji putem procesa fotosinteze i utiče na klimu i vreme na ZemljiSrednja udaljenost između Sunca i Zemlje je 149 600 000 km ili jedna astronomska jedinica, što svetlost pređe za 8 minuta i 19 sekundi.

Sunce je gotovo savršena kugla (razlika između ekvatora i pola je samo 10 km) i sastoji se od gasovite vruće plazme. Ono ima jako magnetno polje. Prečnik Sunca je oko 1 392 000 km, što je 109 puta veće od Zemlje i masu od oko 2×1030 kilograma, te je 330 000 teže od Zemlje, i ono sačinjava 99,86 % mase celog Sunčevog sistema.

Sunce se sastoji od vodonika (oko 74% njegove mase ili 92% njegove zapremine), helijuma (oko 24% mase i 7 % zapremine) i male količine ostalih elemenata, uključujući gvožđeniklkiseoniksilicijumsumpormagnezijumugljenikneonkalcijum i hrom.

Sunce pripada spektralnoj klasi G2V. G2 označava da je temperatura na površini približno 5.500 °C (5.780 K), što mu daje belu boju, mada se Sunce čini žuto zbog atmosferskog rasipanja, koje uklanja talase kraćih talasnih dužina (plavu i ljubičastu svetlost) i ostavlja spektar frekvencija koje ljudsko oko opaža kao žuto. Ovo rasipanje daje okolnom nebu njegovu plavu boju. Kada se Sunce nalazi nisko na nebu rasipa se još više svetlosti, pa se Sunce čini narandžasto ili crveno. Sunčev spektar sadrži linije jonizovanih i neutralnih metala, kao i vrlo slabe vodonikove linije. Slovo V (rimski broj 5) u oznaci spektralne klase pokazuje da je Sunce zvezda glavnog niza. Ovo znači da ono generiše svoju energiju nuklearnom fuzijom jezgara vodonika u helijum.

Sunce-85075

Sunce je nekada smatrano malom i beznačajnom zvezdom, ali danas je poznato da je ono svetlije od 85 % zvezda u galaksiji Mlečni put, od koje su većina crveni patuljciApsolutna magnituda je +4,83, ali budući nam je Sunce puno bliže od ostalih zvezda, vidimo ga kao najsjajnije nebesko telo s prividnom magnitudom -26,74.  Spoljašnji deo Sunčeve atmosfere, koji se naziva korona, stalno ispušta deo plazme u svemir u obliku Sunčevog vetra, kao struja elektrisanih čestica koja se širi do otprilike 100 astronomskih jedinica(AJ – udaljenost od Zemlje do Sunca). Balon međuzvezdane materije koju stvara Sunčev vetar naziva se heliosfera: to je najveća neprekidna struktura u Sunčevom sistemu. Osim Zemlje i drugih planeta, oko Sunca kruže i asteroidikometemeteoroidi, trans-neptunski objekti u Kojperovom pojasu i čestice prašine.

Sunce kruži oko centra galaksije Mlečni put na udaljenosti od približno 26-27.000 svetlosnih godina od centra galaksije, i kreće se u pravcu sazvežđa Labud. Ono obiđe jedan krug oko centra galaksije za oko 225-250 miliona godina (jedna galaktička godina). Za njenu orbitalnu brzinu se smatralo da iznosi 220±20 km/s, ali novije procene daju 251 km/s. Ovo iznosi jednu svetlosnu godinu svakih 1194,5 godina ili jednu astronomsku jedinicu svakih 7 dana.

Kako se celi svemir širi, tako se i mi krećemo zajedno s našom galaksijom ili Mlečnim putem, prema konstelaciji Hidra i to brzinom od 550 km/s. Najbliža nam je zvezda Alfa Kentaur, koja je udaljena 4,2 godine svjtlosti. Ako uzmemo u obzir kretanje naše galaksije Mlečnog puta i okretanje oko centra galaksije, onda je rezultanta kretanja našeg Sunca 370 km/s, u smeru sazvežđa Lav i Pehar

Create a free website or blog at WordPress.com.

Up ↑

%d bloggers like this: